Zbirka prica i razmisljanja bez kronoloskog reda
lunoprof
Blog - rujan 2012
ponedjeljak, rujan 10, 2012
Da li razmisljamo o sutra?
Situacija je takva da vecina gradana razmislja iskljucivo o danas, o rasporedu snaga izmedu zore i mraka, a po noci sanja sve sto bi htjela imati. Poduzetnicki gledano nije to bas neka klima u kojoj treba zivjeti i raditi.
Danasnja politika uspjela je ono sto ni jedna prijasnja hrvatska politika nije, vecina trazi buducnost u proslosti. U nekom vremenu kad je egzistencija drustveno sutljivom drustvu i neambicioznima znacila ispunjenje svih zelja. Drzava je bila ta koja se brinula o krovu nad glavom, radnom mjestu, nekoj sici, skoli, vrticu i doktoru.. Do mjere potpunog odsudstva razmisljanja o tako obicnim stvarima ikad. Do mjere da je samo mogucnost promjene sistema dovela vecinu do misljenja kako su mogli sve da nisu sputavani drzavnom brigom o sebi. Do gomile princeva i princeza koji su jedva docekali mogucnost da uzmu stvar u svoje ruke i krenu u predodredeni kraljevski zivot.

Danas imamo budenje. Nekako su svi princevi sisli sa bijelih konja u svojim glavama, a ni magarce nemaju vise pored. Princeze shvatile da ih ne ceka zivot na beckom dvoru, a da su dvorske lude davno zaposjele kraljevinu. Oni najsnalazljiviji, oni u koje svi gledaju ocekujuci nesto sto zele cuti, smijesno i veselo, obecavajuce.

Ima vec skoro deset mjeseci kako imamo novu Vadu, Kukuriku Vladu. Vladu koja je dosla kao posljedica precestih orgija svojih prethodnika veselih klaunova. Birali smo dakle one koji ne orgijaju. Birali smo ozbiljnu Vladu koja 'valja' ozbiljne floskule i na ministarska mjesta ne stavlja smijesne neznalice, vec zalosne klaunove navikle zivjeti na dvoru.

Hrvatska danas je depresivna drzava u kojoj se uvodi red. Tako bar kazu. Naravno da nije zabavno, red nikad nije zabavan. No ni depresija ako dulje traje ne daje inspiraciju za neka profinjena djela, vec samo jos vecu depresiju. Zalosni klaunovi nas zato planski vracaju drzavi kao majci. Naoko nevidljivo, ali ipak vrlo odlucnim koracima. Tuzan narod zivnuti ce kad se pojavi tracak nade u reinkarnaciju majke. Desiti ce se to sasvim podsvjesno, bar kod vecine onih kojima je jasno da su se zeznuli i da kraljevskog roda nisu nikad bili ni rodeni, ali ni usvojeni. Ne razumijem zasto ce mnogi od njih vjerovati kako ce im drzava biti dobra majka, ali tako ce biti. Sve vise mi se cini da 'kukuriku put' za kukurikavce nije nimalo besmislen. Dapace, izgleda sve vise jako dobro promisljen jer ce se oslanjati na najnize ljudske strasti i zelje. To je oduvijek uspijevalo. A zelje su programibilne.

Tako ce nasa nova Vlada nakon sto je izbrisala nadu svakom tko se nasao, a onima koji su mozda htjeli uci zalupila vrata pred nosom, planirano i ciljano krenuti uskoro u svoj novi ciklus. U ciklus ostvarenja nocnih snova vecine gradana. Brige drzave o njima. Javnim i drzavnim investicijama. Jedinim investicijama. Jedinim bogom kojem ce se svi klanjati, Vladi i Drzavi. Dva, tri Obrovca, ponesto javnog prodanog ispod cijene, bas kao sto se u stara dobra vremena izvozilo.Dovoljno za par godina.

Raspolozenje od zore do mraka ce se popraviti i vecina ce nakon konacno prospavane i besane noci naci svoje zivotne snove, kruh i vodu svaki dan. I tako par godina.

To sto nakon sto se potrosi sav kruh i voda mogu svi takvi zaspati nece ih previse brinuti, jer to je upravo ono sto vecina danas sanja, da se drzava o njima brine, a da oni mirno spavaju. Ostali ce put pod noge. Tamo gdje se drzava nece tako jako brinuti o njima.




lunoprof @ 11:05 |Komentiraj | Komentari: 0
subota, rujan 1, 2012
 

kukuriku danasKad bi Hlebinec postao ministar financija sa neogranicenim ovlastima Proracun Republike Hrvatske bi bio sasvim drugaciji od danasnjeg. No ne samo proracun, puno toga bi bilo drugacije. Sve bi moralo biti jednostavno kako bi svi mali hlebinci znali koliko ce im ostati kad plate sve racune.

Probati cu ispricati osnovni koncept sustava, sustava koji bi po mom hlebinskom misljenju danas najbolje odgovarao nasoj drzavi, poduzetnicima, gradanima, a mozda bi ga i premijer mogao shvatiti.

Posto su gradani najvise zainteresirani za svoje place krenuti cu od toga. Placa je brutto, to mi svi znamo, ali konacno moramo i shvatiti da je to jedino ispravno pa tako i formirati zakonsku regulativu. U brutto placi bi bili sadrzane sve isplate koje su na nju vezane. Svaki zaposlenik izdvajao bi 16% za zdrastvo, 15% + 5% za mirovinsko, a na ostatak bi placao porez i prirez. Sto bi vise ljudi bilo zaposleno u realnom sektoru to bi davanja za zdrastveno bila manja, no do smanjenja mirovinskog 1. stupa bi trebalo jos dosta pricekati i puno ljudi zaposliti.

PLACA

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

svaka netto kuna je 0,1% poreza i 0,05%prireza

 

placa

zdravstveno

mirovinsko 1

mirovinsko 2

porez

prirez

porez

prirez

 

placa

brutto

16%

15%

5%

ostatak

%

%

iznos

iznos

ukupno

netto

4.000

640

600

200

2.560

2,56

1,28

65,54

32,77

98,30

2.461,70

6.000

960

960

960

3.120

3,12

1,56

97,34

48,67

146,02

2.973,98

8.000

1280

1200

400

5.120

5,12

2,56

262,14

131,07

393,22

4.726,78

10.000

1600

1500

500

6.400

6,4

3,2

409,60

204,80

614,40

5.785,60

12.000

1920

1800

600

7.680

7,68

3,84

589,82

294,91

884,74

6.795,26

14.000

2240

2100

700

8.960

8,96

4,48

802,82

401,41

1204,22

7.755,78

16.000

2560

2400

800

10.240

10,24

5,12

1048,58

524,29

1572,86

8.667,14

13 placa bi bila kao obicna placa, ali se na nju ne bi racunali doprinosi vec bi se samo zbrajala u godisnji prihod koji bi postao najvazniji za sve one koji imaju dodatne prihode uz placu ili samo neke druge prihode. Najveca placa koja bi se zvala placa ne bi trebala biti veca od 16.000kn brutto, no to naravno nije ogranicenje prihoda vec bi se sve iznad toga nazvalo bonus te oporezivalo na temelju godisnje prijave. Ne bi bio nikakav problem raditi bilo sto. Moglo bi se pomagati nekom u kuci, okapati vrt, pisati knjige, naucne ili autorske radove ili tek dobiti bonus na placu. Mogli bi se usputno baviti turizmom ili na mjesec dana iznajmiti svoj stan ili neobradeno poljoprivredno zemljiste. Bitno bi bilo samo izdati najobicniji racun sa osobnim potpisom i svim ostalim fiskalnim osobnim podacima. Svaki gradanin bi trebao na kraju godine predati svoju poreznu prijavu, osobnu ili zajednicku porodicnu, po vlastitom nahodenju.

kukurikuGodisnja prijava prihoda ne bi bila tako jednostavna kao osobna za sam izracun, no koncepcijski bi ipak trebala biti svima jasna. Svi prihodi na jednu stranu, na drugu rashodi (svi racuni koje ste platili, a nalaze se na listi priznatih troskova) kao i ono sto ste vec platili ako ste u radnom odnosu, zdravstveno, mirovinsko ili ako ste neko dodatno jos posebno ugovorili. Maksimum uplata za javno zdravstvo i mirovinsko dosegnut je kad se na godisnjoj razini izjednacite sa onim koji bi uplatili da ste imali najvecu placu od 16.000kn. Dakako ako je vas prihod na godisnjoj razini manji ne ni dosli do maksimalne uplate doprinosa, no za one koji imaju sansu vise zaraditi je to svakako stimulacija. Dakle na razliku ostaje jos samo platiti porez na godisnji prihod koji bi uvijek bio jednak porezu na dobit za poduzeca, dakle za sada 20%.. Tablica sa primjerom je na linku http://lunoprof.bloger.hr/post/hlebinska-placa-i-godisnji-prihod/17974447.aspx

Kad je ono sto nas svih najvise zanima objasnjeno dolazimo do formiranja drzavnog proracuna. Prvo mozemo pogledati koliko ce nas uopce raditi ako se drzavna i javna uprava restrukturira i ima maksimalno 210.000 zaposlenih sa prosjecnom placom prema gornjoj tablici od 10.000kn brutto, sto bi bi jednako danasnjoj placi bez dodatnih naknada i ostalih slicnih prihoda, (osim dnevnica koje sluze za pokrivanje troskova putovanja) koji se sada isplacuju jer oni nemaju smisla u ovoj koncepciji kad svaki gradanin ima pravo na kraju godine traziti povrat za porezno priznate troskove. Moja je pretpostavka da na zalost ne bi smjeli racunati sa vise od 1.060.000 zaposlenih na pocetku ovog procesa. Struktura zaposlenih po nacinu prihoda vidi se u tablici kao i brutto trosak zaposlenih u drzavno-javnoj sluzbi te svi netto prihodi. Prosjecna placa i broj zaposlenih je samo pretpostavka i nadam se da nije pogresna.

 

broj zaposlenih

prosj. Brutto Placa

prosj. Netto Placa

brutto place godisnje

netto place godisnje

u javnim poduzecima i agencijama

150.000

10.000,00

5.785,60

18.000.000.000,00

10.414.080.000,00

bank. osiguranja priv. Financijski

250.000

14.000,00

7.755,78

42.000.000.000,00

23.267.340.000,00

realni sektor proizvodnja

450.000

8.000,00

4.726,78

43.200.000.000,00

25.524.612.000,00

 

850.000

 

 

 

 

drzavni i javni sektor

210.000

10.000,00

5.785,60

25.200.000.000,00

14.579.712.000,00

ukupno zaposlenih

1.060.000

 

 

128.400.000.000,00

73.785.744.000,00

Ostali prihodi i rashodi drzavnog proracuna takoder bi se mijenjali. Zdravsto bi zadovoljilo prihodom rashode, sto je vrlo vazna stavka u socijalnoj drzavi. Ono gdje je velika proracunska rupa su izdvajanja za mirovine i invalidnine. No revizija mirovina bi vjerojatno smanjila troskovnu stranu, a invalide bi se trebalo tretirati jednako, bez obzira na koji nacin su dosli do svog statusa. Vjerojatno bi doslo do povecanja uplata u mirovinski sustav i sa ovako smanjenim brojem zaposlenih sa racuna godisnjih prijava poreza. Iz istog izvora bi se trebalo stvoriti dodatnih sredstava i na ime poreza.

Na linku http://lunoprof.bloger.hr/post/hlebinski-plan-prihoda-proracuna-/17973374.aspx je revizija prihoda koja bi smanjila iste za 13milijardi u prvoj godini, dakle na nekih 93milijarde ukupnog prihoda, ali bi u drugoj sto zbog vece zaposlenosti, sto zbog pokretanja gospodarstva ipak dogurala do 99milijardi. Jedan od razloga smanjenja bi se zasigurno dogodio zbog smanjenja PDVa na 20%, no to bi ubrzo donjelo vece prihode od raznh pozitivnih ucinaka na gospodarstvo, investicije, zaposljavanje, povecana potrosnja, dakle i veca proizvodnja. Ukidanje parafiskalnih nameta naizgled bi smanjilo prihodovnu stranu za skoro 3 milijarde, no pozitivni ucinak bi dalo na rasterecenju slaboprofitnih grana tj. industrijske proizvodnje i poljoprivrede, posebno rasterecujuci domaci proizvod. Vjerojatno bi omogucilo nekim granama prezivljavanje, a drustvu dalo vecu zaposlenost. Smanjenje tog prihoda bi dakle vodilo ka povecanju proizvodnje zbog konkuretnosti (manje cijene kostanja tih proizvoda) za domace trziste, ali i za izvozne proizvode.

Sto se tice rashoda, cini mi se moguce smanjiti troskove za nekih 29 milijardi. Na linku su navedene neke mogucnosti http://lunoprof.bloger.hr/post/hlebinski-plan-rashoda-proracuna/17973423.aspx . Strukturalnom reformom drzavne i javne uprave moglo bi se jako mnogo ustedjeti na nacin da se smanji broj zaposlenih, ali i da oni koji ostanu odraduju skoro sav posao koji te sluzbe moraju obavljati, dakl ebez outsoursanja poslova i novca. Ukupno bi smanjenje moglo biti oko 6 milijardi. Vjerojatno bi se boljom i detaljnijom analizom moglo naci jos usteda jer bi manje zaposlenih uz veci ucinak znacilo i manje materijalne troskove, barem one obicne, od prostora do tekucih troskova vezanih za svako radno mjesto.

Prekid prakse subvencija trgovackim drustvima, sto je nuznost da bi imali stvarno konkurentno i sposobno gospodarstvo gdje su svi jednaki na trzistu donjelo bi novih 5 milijardi. A ukidanje raznih tuzemnih i inozemnih isplata pomoci jos 3,5 milijardi. Nema smisla pomagati u inozemstvu ako nemamo dosta ni za nas. Sto se tice domacih pomoci, povecanjem zaposljavanja bilo bi i manje potreba za bilo kakvim pomaganjem. Uostalom logicno je da svatko zeli imati dovoljno bez da mu se udjeljuje pomoc, a to je moguce samo ako se poveca zaposlenost i investicijama osigura plodno tlo, a to je opet moguce jedino smanjenjem poreza, sto znaci da bi ukidanje pomoci trebalo pomoci svima koji zele raditi i sami se o sebi brinuti. Oko 3 milijuna koje bi se dobilo ukidanjem donacija i pomoci imalo bi isti efekt kao i ovo zadnje navedeno.

Hlebinec je naracunal 29 milijardi moguce ustede na vecim stavkama. Mnogi bi na pocetku bili pogodeni, no mi nemamo toliko novaca za subvencije, donacije, pomoci jer jedva da mozemo skupiti i za ono sto moramo platiti, mirovine, zdrastveno i socijalno. No isto tako povecan iznos strateskih rezervi za 1000 puta daje mogucnost uskakanja drzave kod nekih stvarnih katastrofa. Ona sredstva koja ne bi bila potrosena u tekucoj godini trebalo bi polagati u HNB kao rezervu u zlatu ili necem slicne trajne vrijednosti.

Ovakva revizija proracuna bi bila veoma 'sokovita' za mnoge, no to je jedina mogucnost da se sustav okrene naopako i da nam nakon dvije godine krene bolje.

saran letiNa zalost nisam imala detaljne izliste ( a i bilo bi previse posla), pa tako ni mogla detaljno analizirati svaki prihod ili rashod. Previdi su itekako stoga moguci. No princip mislim da je dobar i da jedino takav princip moze nesto promijeniti u drzavi podobnih, administracije, birokracije, politicara i ostalih sluzbujucih poltrona bilo kojem vladajucem. Nadam se da bi ovakav pristup nakon prvotnog odbijanja ipak naisao na dobar odjek medu gradanima koji bi shvatili da se konacno moraju brinuti o sebi, ali da to sad i mogu. Jer ovakvom proracunskom prijedlogu nije jedini cilj izbalansirati prihodovnu i troskovnu stranu vec prvenstveno omoguciti ljudima da zaraduju za sebe i da od toga mogu zivjeti, a ujedno pri tome ocekivati da ce im sutra biti bolje ako se stvarno potrude. Donacije udrugama ili bilo kome slicnom neprofitnom bile bi oslobodene PDVa i racunale bi se kao trosak privatnog prihoda odnosno poslovnog prihoda. Pa ako drustvo zakljuci da zeli pomagati nek pomaze bas onog koga zeli, a ne da mu drzava uzima d abi dijelila onome tko joj se svidi.

Na koncu, ideja je da drzava prestane skupljati novce od 'radecih' u prekomjernim iznosima da bi ih neki politicar po svom nahodenju dodjeljivao kao subvenciju, pomoc, donaciju tocno odredenima, onima koji su njemu vazni. Ideja je da oni koji zaraduju imaju za sebe dovoljno, a da daju visak. Ideja je da se sto vise ljudi radno aktivira, da sto vise ljudi aktivira svoju imovinu pa da tako radeci postepeno smanjujemo postotke izdvajanja za zdravstveno, pa za mirovinsku solidarnost, za sredisnju i lokalnu drzavu.. Ideja je da oni koji rade i oni koji investiraju budu zadovoljni i da imaju solidne prihode iz tih svojih aktivnosti.

Jos da netko 'sredi' Javna poduzeca i dovede ih u neko profitabilno stanje, gdje bi nam bio kraj?

Mozda u Hlebinama.... Gdje bi ubrzo proizvodilo barem 100.000 ljudi vise, a 'debeli sarani bi leteli zrakom, sam jos trebamo najti 'Generalice' da sve to narede kak je narisano, lepim slovima i pisano'.

 

 

Luna

lunoprof @ 20:14 |Komentiraj | Komentari: 0
PLACA




















svaka netto kuna je 0,1% poreza i 0,05%prireza
placa  zdrastveno mirovinsko 1 mirovinsko 2
porez prirez porez prirez
placa 
brutto 16% 15% 5% ostatak % % iznos iznos ukupno netto
4.000 640 600 200 2.560 2,56 1,28 65,54 32,77 98,30 2.461,70
6.000 960 960 960 3.120 3,12 1,56 97,34 48,67 146,02 2.973,98
8.000 1280 1200 400 5.120 5,12 2,56 262,14 131,07 393,22 4.726,78
10.000 1600 1500 500 6.400 6,4 3,2 409,60 204,80 614,40 5.785,60
12.000 1920 1800 600 7.680 7,68 3,84 589,82 294,91 884,74 6.795,26
14.000 2240 2100 700 8.960 8,96 4,48 802,82 401,41 1204,22 7.755,78
16.000 2560 2400 800 10.240 10,24 5,12 1048,58 524,29 1572,86 8.667,14

13 placa kao obicna placa, 13 placa kao obicna placa, tj. on se ne racuna kao dohodak vec kao godisnji prihod te tako oporezuje
sto znaci da se ne placa ni mirovinsko ni zdrastveno na taj dio na osnovu OD, ali se placa sve po kumulativnom godisnjem prihodu

GODISNJI PRIHOD


dodatni doprinosi  
placa bonus na placu kta, dividenda, renta, honorari, bilo koji novac UKUPNO PRIHODI porezi iz OD mirovinsko kumulativno zdrastveno kumulativno troskovi olaksice UKUPNO RASHODI Godisnji prihod netto placa Prihod iznad OD zdrastveno mirovinsko 1 mirovinsko 2 ukupno dod. doprinosi osnovica god poreza porez na God. Prih. 20% Prihod bez OD netto
48.000,00
10.000,00 58.000,00 1.179,65 9.600,00 7.680,00 3.600,00 500,00 22.559,65 35.440,35 -29.540,35 5.900,00 944,00 885,00 295,00 2.124,00 3.776,00 755,20 3.020,80
72.000,00
20.000,00
92.000,00 4.718,59 19.200,00 15.360,00 3.600,00 1.000,00 43.878,59 48.121,41 -35.687,81 12.433,60 1.989,38 1.865,04 621,68 4.476,10 7.957,50 1.591,50 6.366,00
192.000,00 100.000,00
292.000,00 18.874,37 38.400,00 30.720,00 3.600,00 10.000,00 101.594,37 190.405,63 -56.721,41 133.684,22 0,00 0,00 0,00 0,00 133.684,22 26.736,84 106.947,38
0,00
100.000,00
100.000,00
30.000,00 3.000,00 33.000,00 67.000,00
67.000,00 10.720,00 10.050,00 33.500,00 54.270,00 12.730,00 2.546,00 10.184,00
0,00
300.000,00
300.000,00
10.000,00 10.000,00 60.000,00 5.000,00 85.000,00 215.000,00
215.000,00 30.720,00 28.800,00 9.600,00 69.120,00 145.880,00 29.176,00 116.704,00








Godisnji prihod netto placa Prihod iznad OD zdrastveno mirovinsko 1 mirovinsko 2 ukupno dod. doprinosi osnovica god poreza porez na God. Prih. 20% Prihod bez OD netto netto placa Netto godisnji prihod
35.440,35 -29.540,35 5.900,00 944,00 885,00 295,00 2.124,00 3.776,00 755,20 3.020,80 29.540,35 32.561,15
48.121,41 -35.687,81 12.433,60 1.989,38 1.865,04 621,68 4.476,10 7.957,50 1.591,50 6.366,00 35.687,81 42.053,81
190.405,63 -56.721,41 133.684,22 0,00 0,00 0,00 0,00 133.684,22 26.736,84 106.947,38 56.721,41 163.668,79
67.000,00
67.000,00 10.720,00 10.050,00 33.500,00 54.270,00 12.730,00 2.546,00 10.184,00   10.184,00
215.000,00
215.000,00 30.720,00 28.800,00 9.600,00 69.120,00 145.880,00 29.176,00 116.704,00   116.704,00
lunoprof @ 15:15 |Komentiraj | Komentari: 0
Rashodi državnog proračuna za 2011.
Hlebinski Plan


Redni broj i Vrsta rashoda Izvršeno Usteda %




I. Rashodi poslovanja 119.939.510.606,11   0,00




pretpostavke: smanjenje drzavnih sluzbenika za 30.000zaposlenih, 
1. Rashodi za zaposlene  22.769.164.891,14   0,00 znaci ukupno 220.000 zaposlenika
1.1. Plaće  18.319.308.592,91 -2.198.310.000,00 -12,00 73.443god. prosjek x 30.000zaposlenih
1.2. Ostali rashodi za zaposlene  825.364.636,81
0,00

1.3. Doprinosi na plaće  3.624.491.661,42 -434.938.999,37 -12,00 smanjenje od 12% radi smanjenja broja zaposlenih






2. Materijalni rashodi  8.717.511.037,72   0,00

2.1. Naknade troškova zaposlenima  1.295.213.387,82 -1.165.692.049,04 -90,00 nema naknada za prevoz, odvojeni zivot i slicno
2.2. Rashodi za materijal i energiju  2.189.102.686,14
0,00 ostaju dnevnice ca10%
2.3. Rashodi za usluge  4.713.596.217,29 -2.356.798.108,65 -50,00 na 50% sve ostalo moraju rijesiti zaposelni
2.4. Naknade troškova osobama izvan radnog odnosa 8.917.194,80 -4.458.597,40 -50,00 na 50% sve ostalo moraju rijesiti zaposelni
2.5. Ostali nespomenuti rashodi poslovanja 510.681.551,67   0,00









3. Financijski rashodi  7.596.950.961,04   0,00

3.1. Kamate za izdane vrijednosne papire  5.737.602.376,05
0,00

3.2. Kamate za primljene zajmove  1.359.989.628,69
0,00

3.3. Ostali financijski rashodi  499.358.956,30
0,00







4. Subvencije  6.555.277.305,35   0,00

4.1. Subvencije trgovačkim društvima u javnom sektoru  2.009.295.940,24 -2.009.295.940,24 -100,00 ukida se odmah 
4.2. Subvencije trgovačkim društvima, obrtnicima, malim i srednjim poduzetnicima izvan javnog sektora 4.545.981.365,11 -3.182.186.955,58 -70,00 ukida se odmah 70%, a u roku 1godine i ostatak






5. Pomoći dane u inozemstvo i unutar opće države 4.922.717.810,38   0,00

5.1. Pomoći inozemnim vladama  39.805.502,10 -39.805.502,10 -100,00 ukida se odmah 
5.2. Pomoći meñunarodnim organizacijama  1.460.854,73 -1.022.598,31 -70,00 ukida se odmah 70%, a u roku 1godine i ostatak
5.3. Pomoći unutar opće države  4.881.451.453,55 -3.417.016.017,49 -70,00 ukida se  70%








6. Naknade grañanima i kućanstvima na temelju osiguranja i duge naknade 64.660.805.237,96   0,00 razdvojiti stavke na stvarne rashode, mirovinsko, soc, zdrast
6.1. Naknade grañanima i kućanstvima. na temelju osiguranja 50.796.476.067,73 -15.238.942.820,32 -30,00 revizija mirovina i invalidnina, te dodat. soc sigurno smanjenje 30%
6.2 Ostale naknade grañanima i kućanstvima iz proračuna 13.864.329.170,23   0,00 ne znam sto je pod ovim..






7. Ostali rashodi  4.717.083.362,52   0,00

7.1. Tekuće donacije  1.470.989.170,57 -1.029.692.419,40 -70,00 ukida se  70%
7.2. Kapitalne donacije  599.003.318,14 -419.302.322,70 -70,00 ukida se  70%
7.3. Kazne, penali i naknade štete  228.618.586,81
0,00

7.4. Izvanredni rashodi  0
-

7.5. Kapitalne pomoći  2.418.472.287,00 -1.692.930.600,90 -70,00 ukida se  70%






II. Rashodi za nabavu nefinancijske imovine 1.485.978.176,55    




8. Rashodi za nabavu neproizvedene imovine  58.851.940,22
0,00

9. Rashodi za nabavu proizved.dugotrajne imovine 1.310.170.456,09
0,00

10. Rashodi za nabavu plemenitih metala i ostalih pohranjenih vrijednosti  3.741.432,73
0,00

11. Strateške zalihe  3.236.606,13 3.236.606.130,00 100000,00 povecava se za 1000puta
12. Rashodi za dodat. ulaganja. na nefin...imovini  109.977.741,38
0,00


smanjenje rashoda ukupno tj. usteda


Ukupno (I.+II.)  121.425.488.782,66 -29.953.786.801,48 -24,67



lunoprof @ 12:49 |Komentiraj | Komentari: 0
Prihodi proracuna Vladin plan
Hlebinski Plan Hlebinski Plan za1god



Redni broj i Vrsta prihoda             Ostvareno Prihoda 1.god Prihoda 2.god %




I. Prihodi poslovanja 107.069.669.876,26      






1. Prihodi od poreza  61.088.579.331,62      

1.1. Porez i prirez na dohodak  1.307.485.859,94 653.742.929,97 1.307.485.859,94 50,00 1god pad od 50%, 2 rast 100%
1.2. Porez na dobit  7.288.029.752,77 5.830.423.802,22 7.579.550.942,88 80,00 1god pad od 20%, 2 rast 30%
1.3. Porezi na imovinu  448.489.037,97 448.489.037,97 448.489.037,97 100,00

1.4. Porezi na robu i usluge         

1.4.1. Porez na dodanu vrijednost  37.718.153.978,14 30.174.523.182,51 36.209.427.819,01 80,00 1.god pad 20%,2 rast 20%
1.4.2. Porez na promet  129.672.348,27 129.672.348,27 129.672.348,27 100,00

1.4.3. Posebni porezi i trošarine 11.215.053.502,90 7.850.537.452,03 5.495.376.216,42 70,00 pad 30% zbog ukidanja parafiskalnih
1.4.4. Porezi i naknade od igara na sreću 666.368.424,18 799.642.109,02 799.642.109,02 120,00 povecanje 20%
1.4.5. Ostali porezi na robu i usluge  514.816.671,36 514.816.671,36 514.816.671,36 100,00

1.5. Carine i carinske pristojbe  1.766.355.801,49 883.177.900,75 88.317.790,07 50,00 pola, a zatim 5% zbog eu
1.6. Ostali prihodi od poreza koje plaćaju fizičke os 34.153.954,60 34.153.954,60 34.153.954,60 -











2. Doprinosi (socijalni)  38.605.066.634,24      

2.1. Doprinosi za zdravstveno osiguranje  17.722.809.921,20 17.722.809.921,20 17.722.809.921,20 100,00 ostaju isti ali se formiraju drugacije
2.2. Doprinosi za mirovinsko osiguranje  19.075.125.032,95 19.075.125.032,95 19.075.125.032,95 100,00 ostaju isti

2.3. Doprinosi za zapošljavanje  1.807.131.680,09 1.807.131.680,09 1.807.131.680,09 100,00









3. Pomoći iz inozemstva (darovnice) i iz proračuna  941.286.312,69 941.286.312,69 941.286.312,69 100,00










4. Prihodi od imovine  2.063.382.571,97      

4.1. Kamate i tečajne razlike  161.815.928,56 161.815.928,56 161.815.928,56 100,00

4.2. Dividende  286.579.199,27 286.579.199,27 286.579.199,27 100,00

4.3. Dobiti trg.društava, banaka i financ. institucija  637.227.818,50 700.950.600,35 771.045.660,39 110,00 uvecanje 10% godisnje zbog obrta
4.4. Ostali prihodi od financijske imovine 740.760,26 740.760,26 740.760,26 100,00

4.5. Naknade za koncesije  541.769.904,85 541.769.904,85 541.769.904,85 100,00

4.6. Zakup i iznajmljivanje imovine  77.723.625,56 155.447.251,12 310.894.502,24 200,00 uvecanje 200%, pa jos toliko
4.7. Ostali prihodi od nefinancijske imovine  280.585.800,46 280.585.800,46 280.585.800,46 100,00

4.8. Prihodi od kamata na dane zajmove  76.939.534,51 76.939.534,51 76.939.534,51 100,00









5. Prihodi od administr. pristojbi i posebnim propisi 3.767.450.257,00      

5.1. Upravne i administrativne pristojbe  832.488.218,24 832.488.218,24 832.488.218,24 100,00

5.2. Prihodi po posebnim propisima  2.934.962.038,76 2.934.962.038,76 2.934.962.038,76 100,00









6. Prihodi od prodaje proizvoda i robe te pruženih usluga i prihodi od donacija 69.470.684,57 69.470.684,57 69.470.684,57 100,00











7. Kazne, upravne mjere i ostali prihodi 535.731.620 534.434.084,17 534.434.084,17 534.434.084,17 100,00









II. Prihodi od prodaje nefinancijske imovine  347.008.007,12      





8. Prihodi od prodaje neproizvedene imovine  44.805.882,98 44.805.882,98 44.805.882,98 100,00

9. Prihodi od prodaje proizvedene dugotrajne imovin 301.438.276,25 301.438.276,25 301.438.276,25 100,00

10. Prihodi od proizvedene kratkotrajne imovine  763.847,89 763.847,89 763.847,89 100,00









Ukupno prihodi (I.+II.) 107.416.677.883,38 93.788.724.347,86 99.302.020.019,87 87,31


razlika tj. manje prihoda
13.627.953.535,52 8.114.657.863,51



lunoprof @ 12:42 |Komentiraj | Komentari: 0
flashHeader
geotoolbar

web tracker